Rođendan Danila Kiša

Priča se da je mogao da se sretne u ,,Mažestiku” u društvu intelektualne elite 20. veka. U društvu Stevana Raičkovića, Dušana Radovića, Matije Bećkovića, Milovana Vitezovića proveo je duge večeri i dočekivao zore. Po sopstvenom iskazu ličio je na Don Kihota na Pikasovom crtežu iz ko zna koje faze. Plenio je šarmom i buntovno prkosio vremenu. Svojom nesvakidašnjom pojavom i stavom, Danilo Kiš je uz sebe privukao brojne istomišljenike, ali i neprijatelje koji su ga sputavali kada god su mogli. Ipak, čini se da mu to nije smetalo. I sam je kritički promatrao svakog, pa i sebe, i svoje misli utkao što u dela, što u zapise ispisane na marginama tuđih knjiga. Čitao je sa naliv perom u ruci i redovno beležio kritike, ali i isticao dobre delove. To je taj Danilo Kiš! Večito kritičan prema drugima, ali jednako i prema sebi, budio je inspiraciju i podsticao i ostale da pišu. Njegova dela su razmatrali mnogi, o njemu pisali i pisaće.

Priča se i da mu je Matija Bećković posvetio poemu „Reče mi jedan čoek“, Milivoje Pavlović je objavio monografsku studiju „Venac od trnja za Danila Kiša“, a Mark Tompson dobio nagradu za svoje delo „Izvod iz knjige rođenih: Priča o Danilu Kišu“. O njemu sada govore i njegova, ali i dela onih koji su o njemu pisali.

Svojim delima osigurao je svoju večnost, pa godine ne brojimo, one se nižu samo kao tragovi postojanja. Dan 22. februar obeležavamo kao dan rođenja jednog velikog čoveka koji je nepresušni izvor slobodne misli. Onima koji pišu dao je neprocenljiv savet „Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome,  sumnja više od svih“. Ko ga se bude pridržavao, postaće stalni tragač za istinom, koja se po Dositejevim rečima skrila na dno jednog bunara i čeka da joj priđu oni koji su za nju spremni.

O Danilu se još uvek priča i njegova istina izbija na videlo.

Pročitajte neki od Danilovih citata i promislite o njemu. Samo na taj način imate mogućnost da stvorite bolju realnost i novi poredak za svoje potomke.