Mitologija Književnog kluba – Lea Đember

Karmen

Poznata je kao Karmen. Kao ona što svojim pogledom ubija, kojoj je pogled misteriozan  i koje se i najjači bogovi boje. To je ona Karmen čije se daire prve čuju kada ulazi.

Nije gladna. Ne mora da se hrani da bi preživela, ali uživa u tuđoj, ljudskoj inspiraciji. Onoj inspiraciji koja je zaslužna za postojanje najvećih kompozicija, koja ne nestane ni posle četiri ispisana lista. Uživa Karmen u tom višku adrenalina.

Inspiraciju neće uzeti od svakog. Češće nego ne, uzeće je od onih očajnih muzičara, muzičara gladnim slave. Takvim ljudima ne treba mučenje da je prizovu. Ona zna kada da dođe i zna gde da dođe, bio čovek svestan svoje žudnje ili ne. Oseti Karmen miris vatre i možda zapaljenog voska. Oseti miris zapaljenog papira punog i prepunog nota. Taj miris crne sveće sa ružinom aromom, pali ili spašava čovekovu sudbinu.

Njena pojava je božanska. Naizgled bi čovek rekao da je došla da ga spasi svojih muka, što može i da bude tako. U svojoj beloj, lepršavoj haljini nalik je na devicu koja još ni u svet nije izašla. Crna kosa, tamne oči na prvi pogled deluju toplo, ali njena energija govori suprotno.

Nikada ne priđe prva kada se pojavi. Sačeka, i spremna je da čeka koliko god treba. Zna da će dobiti ono što želi, samo je pitanje kada.

Uživa u ljudskom očaju, kada je čovek moli da mu spasi karijeru ili da njega spasi. Nikada ne pita zašto rade to što rade. Zašto su je prizvali ili zašto su toliko očajni. To nije njena briga. Došla je po inspiraciju.

Kada napokon priđe, pogleda ga u oči, i gleda. Stavi svoj topao dlan na njegov obraz, miluje ga kao majka dete. Hipnotiše pogledom, ali teši dodirom. Dlanovima tim guši, malo po malo, da čovek ne oseti dok mu ne ponestane vazduha. Teši svojim jezivo nežnim dlanovima. Dlanovima kojima ubija, ali u isto vreme, spašava.

Uzima inspiraciju polako. Voli da muči ljude, dok ih skoro ne uguši, a voli da muči i sebe tim bolom koji oseti kada uzima inspiraciju.

Niko je se zapravo ne seća. Čovečanstvo je zna kao figuru koja se pojavljuje u snu, iako tako samo ubeđuju jedni druge da ta strašna pojava ne postoji. Neki neće ni da razmišljaju o njoj, u strahu da će im se pojaviti i oteti im ono najbitnije. Neki ne veruju u nju uopšte, dok neki veruju da je ona spasitelj. Da ih je spasila od propasti, ne samo u karijeri, nego i u životu. Niko ne zna ko je ili šta je ta pojava.